Još uvek sa borim
da zaboravim
i kao da ne postojim
kad te ne ljubim.
Još uvek se budim
zbunjen, izgubljen
još uvek za tobom ludim
tiho nestajem…
Ne mogu da sanjam ni da razmišljam
od svoje se senke sklanjam, jer me proganja,
ne znam šta da radim kad teme nema tu
od peska kula gradim, a kiše padaju.
Ko lavica plenu,
dan se prikrada…
o, da li ću mir u njemu
naći ikada?
Još uvek se budim
zbunjen, izgubljen
još uvek za tobom ludim
tiho nestajem…
Galerija muzičkih tekstova i izbor zanimljivih vijesti s balkanske scene.
© Tekstovi pjesama 2016 - 2026
Ova web stranica koristi kolačiće kako bismo vam mogli pružiti najbolje moguće korisničko iskustvo. Informacije o kolačićima pohranjuju se u vašem pregledniku i obavljaju funkcije kao što su prepoznavanje vas kada se vratite na našu web stranicu i pomoć našem timu da shvati koji su vam dijelovi web stranice najzanimljiviji i najkorisniji.
Strogo nužni kolačić trebao bi biti omogućen u svakom trenutku kako bismo mogli spremiti vaše postavke za postavke kolačića.
Ako onemogućite ovaj kolačić, nećemo moći spremiti vaše postavke. To znači da svaki put kada posjetite ovu web stranicu morat ćete ponovno omogućiti ili onemogućiti kolačiće.
