Necu vise svako drugo vece da te kradem na sat, dva od nje.
Tvoje poklone za izvinjenje, necu nista kada nemam sve.
Necu vise da me kradom zoves onda kad te ona ne cuje.
Da me vodis uvek izvan grada, necu nista kada nemam sve.
Od tebe, od mene, nista osim prasine.
Nije vino krv da me otruje.
Nisi ti noc za snove, utoka za zemlje nove.
Nije suza led da me neguje.
Nisi ti sta za sunca, pesma sto u nebo zove.
Nisi ti, a nisam ni ja.
Nisi ti, nisam ja.
Nisi ti, nisam ja.
Nije vetar vise glasnik srca da odnese moje nemire.
Pa da balon mojih zelja prsne, necu nista kada nemam sve.
