Ponekad nekog pospanog dana
kada soba je puna lica sa ekrana
i kad osjećaš bore na koži
kad u prsima se kašalj taloži
nedostaje mi nešto u meni
nešto kraj mene i svud tamo oko mene
I misliš da zaboravljam stvari, da sam malo lud.
Jesen i ti, kraj mene jedna sigurno prolazi
teško se budim i kroz sklopljene oči tebe slutim.
Nedostaje mi nešto u meni,
nešto kraj mene i svud oko mene
I misliš da zaboravljam stvari, da sam malo lud.
Znam da nešto postoji, negdje u prošlosti.
Preda mnom isto već što jest
al’ htio bih te malo sada kraj sebe imati… dodirnuti!
Nedostaje mi nešto u meni,
nešto kraj mene i svud oko mene.
I misliš da zaboravljam stvari, da sam malo lud.
