REMI:
Ljudi su rekli, budi pametna, iskoristi ga
al ja volim polako, stići ću sve nekako,
nisam ni sumnjala ni znala kako brzo letiš,
dok trepnem očima, uuu, ti iscuriš..
Nikad te nema dovoljno kolko bi htjela
i stalno žuriš, daj čekaj, ja bi voljela,
da tečemo zajedno, al mjesto toga,
ti si par koraka ispred, a nema razloga
za to…
Ti mi prolaziš kroz prste, kako da te zadržim?
Stvari više nisu iste, zadnji put te zavodim,
zadnja šansa, zadnja nada, sada ili nikada,
a kasno sam shvatila…Nemam vremena…
REMI:
Sebi sam rekla: pusti ga da ide, nije vrijedan
ni živaca ni truda, u nizu on je jedan,
pogledaj druge, pusti se tuge,
al razum i osjećaji najgori su prijatelji.
O kad bi mogla okrenuti tvoje kazaljke,
preokrenut riječi, sve drukčije ti reći.
Al onda morala bi mijenjati i samu sebe,
i sve što jesam, sve što nisam bila za tebe.
A to ne mogu, ne ne ne ne mogu,
izgubila bi sebe, dal za to ima potrebe?
