Kiša je padala k’o luda
nebo se otvorilo
u pasažu preko puta
od kiše sam se sklonio
ona ćekala je nekog tako lepa
zar je moguće da ćeka ikoga
Posle dvadeset minuta
kiša stala je sasvim
ona povređena, ljuta
za cigaretu me zamoli
a ja pozvah je na piće, ona krene
kao samo to da ćeka odavno
Mi proveli smo noć kod mene
kao da se dugo znamo
ostale mi uspomene
u zoru od nje samo
Nije htela da je nadjem
broj mi dade pogrešan
možda udata je bila
možda samo verena
Kad se setim one noći
viski s votkom pomešam
dođi opet kad poželiš
da mu budeš neverna
Posle poljubaca mojih
ona je dugo plakala
ime koje mi je rekla
i to me je slagala
iskoristila je mene
i osvetila se onom koga voli iskreno
A ja uzalud je tražim
u svakoj koju pogledam
a ja uzalud se nadam
onoj kojoj ne trebam
otkad nestade bez reći
u samoći pijan lečim rane svoje uporno
