Ja godinama ne mislim na vreme
trosim zivot i on trosi mene
samoce prsten moju ruku krasi
nikoga ne mazim
I niko mene ne ceka iz grada
bar da me pita, gde si ti do sada
i nikog nema kuci da me vrati
da me isprati
Ostavljam svetlo po sobama
jos jednom sebe da prevarim
ko da cu tu da te zateknem
zurim da ti ne falim
Nije mi, nije do zivota
pala je vec i suza stota
znam da moje suze
nece da te vrate
takvi ko ti ne pate
Spremna sam, crtu da povucem
spremna sam, sebe da dotucem
znam da moje suze
nece da te vrate
takvi ko ti ne pate
Iza mene samo senka hoda
nikoga nema tajnu da mi oda
tisina opet moje srce truje
da niko ne cuje
Ostavljam svetlo po sobama
jos jednom sebe da prevarim
ko da cu tu da te zateknem
zurim da ti ne falim
