Male mi radosti fale, težak je hod…
klizav je kamen i skale srca njegovog…
na kraju sve dođe isto i ostaneš sam,
kad ljubav promini misto, da ti noć za dan…
Još grijem isto za njega misto,
sve još prolazi ka’ s njime,
a nije mi vrime(..nije mi vrime..),nije mi vrime(..nije mi vrime..)
da se pomirim sa svime, i lita i zime,
jer ja nisam od stine…
A nije mi vrime, nije mi vrime (…nije mi vrime…)
sve još prolazi ka’ s njime,
i lita i zime,
jer ja nisam od stine…
Sjećanja drže u šaci i ne daju se,
kad misli do njega bacim, odma’ lakše je…
još grijem isto za njega misto (…za njega misto…)
sve još prolazi ka’ s njime,
a nije mi vrime(..nije mi vrime..),nije mi vrime(..nije mi vrime..)
da se pomirim sa svime, i lita i zime,
a nije mi vrime, jer ja nisam od stine…
nije mi vrime…
