Kad ti na kosuljama belim, trag karmina ostavim,
Ili te preko njenih prijatelja pozdravim.
Kada u pola noci zovem te, a ona javi se,
Da li ti bar tada ledja okrene?
Da li te bar ocima opomene?
Al nije ona ta, ta koja ostavlja,
Nije ona ko ja i zbog toga i varas je sa mnom!
Ma nije ona ta, luda ni vatrena,
Ali takve ko ona se zato i udaju lako.
Da prasta ti zna, ali takve k’o ja,
Ili su druge, il ‘bez igde ikoga!
Mnogo bi joj lakse bilo da za mene zna,
Imala bi razlog sto te ostavlja.
Da ima u toj zeni barem zrno ponosa,
Ne bi ni minutu vise ostala.
Zlatnu burmu bi sa ruke prodala!
Da prasta ti zna, al’ takve ko ja,
Ili su druge, il bez igde ikoga!
