Never gonna make it
Never gonna make it
Never gonna make it
Bas sam ja oduvek neki baksuz bio
Voleo sam je, od nje sam to krio
Pred njom se pravio non stop hladan
Kad nije bilo po mom bio strasno gadan
I kad je svemu tome
Jednog dana dosao kraj
Rekla mi je, medju nama gotovo je, znaj
Nasmesio sam se, okrenuo se samo
I upit’o mrtav-hladan, izvini, mi se znamo
Nikad, nikada te niko nece shvatiti
Nikad, nikada, i ti ces samo patiti
Jer ona, te je stvarno ludo, ludo volela
A zbog tebe, takvog ona te je prebolela
Never gonna make it
Prosao je dan, i prosao dan drugi
O Boze kako su dani bez nje dugi
Prosla je noc i prosle su dve
A ja shvatio sam, ipak ne mogu bez nje
Zvao sam je telefonom, nije bila kuci
Imao sam utisak da glava ce mi puci
Ma, koja sam budala, za sve sam kriv, znam
I zbog toga ovog puta ostao sam sam
Ortakinja je ipak rekla da ce zvati
Nadao sam se da ona moze da se vrati
Ali nista nije bilo u svemu tome fino
Zavrsilo se ko u pesmi grupe Valentino
Telefon je zazvonio
Rodila se nova nada
Korak, dva, i ja sam tu
Reci, duso, sta ti treba
Cuj, stari, nocas
Odlazim iz ovog grada
Ne vjeruj u mene
Jer vise nikad neces cuti
Volim te jos kao prije
Mislim na nas kao prije
Volim te jos kao prije
Mislim na nas
Never gonna make it
