noć je tiha, mesec gleda
sela kraj Morave
svud se čuje sa proplanka
ne zna uspavanka
šta mi radi zlato moje
dok se zvezde roje
znaš li reći oj Moravo
spaval’ oko plavo
Oj Moravo, oj Moravo
moje selo ravno
otiš’o sam, otiš’o sam
ja od tebe davno
Kraj Morave mnoge noći
za mene su sjale
devojačke plave oči
nebo su me zvale
Dok se vetrić poigrava
kroz tanane grane
glas mi drage poručuje
čekam te Dragane
Oj Moravo, oj Moravo
moje selo ravno
da l’ si noću ili danju
više nasmejano
Mesec šeta žutim zrakom
kroz vrbove grane
mene život odvukao
na daleke strane
Al’ Draganu stalno čujem
jer živi u meni
ne mogu se ja oteti
slatkoj uspomeni
Oj Moravo, oj Moravo
moje selo ravno
možda bi mi lakše bilo
da si zaboravno
