Moj je poraz vrijedan kao pobjeda,
Bolje i propala ljubav nego nijedna,
I spusti karte na stol jer ja sam spremna,
I meni jasno je ničeg više nema…
Odlaziš, ja znam da sutra odlaziš,
I ako već me ne voliš,
Obriši suze ove,
Srušio si zadnje moje snove…
Da li znaš
Da zauvijek mi pripadaš,
Jer ti si bio moje prvo svitanje u dvoje,
Nosit ću te ispod kože svoje…
I spusti zastore i ugasi svijeće,
Jer ova noć meni nikad proci neće,
Zavedi me pogledom,
Rastopi me dodirom,
Učini noćas da zaplačem od sreće,
Jednom za kraj-
Sebe mi daj…
Moj je poraz vrijedan kao pobjeda,
I na mom prozoru nije bijela zastava,
Jer mi smo imali ono što je sveto,
I nismo trajali samo jedno ljeto…
…bar jednom, bar jednom, bar jednom…da zaplačem od sreće, bar jednom da, bar jednom da, bar jednom da, bar jednom za kraj…sebe mi daj…bar jednom…bar jednom…bar jednom…
