Noćas su skončat na tvojin rukan
Ka’ čokot loze prid zimu
Jer izlilo je vrime dušu moju
Sa njom čini šta god poželiš
Otvorit ću vrata srca svoga
I skaline do njeg’ postavit
Svim blagom svita ću ih posut
Samo noćas sa mnom ostani
Sa mnom ostani
Odriši mi dušu, zacili joj rane
i ne daj da jutro nikad ne svane
Posljednju želju noćas mi usliši
Jer čistoga srca prid Bogom se ne griši
Sve svoje dvore ja da san tebi
A sada ka’ prosjak zovem te k’ sebi
Jer nisan misli srcem, nego mišlju
Sad uvridih tebe, najdraže moje
Najdraže moje
