S peračima ulica je čekao zoru
Dole kod bašte kafane “visoko”
Dva pospana oka na njenom prozoru
I mokri brat na uglu je pjevao
Par koraka dalje od njegovog rejona
Sakupljala se ulična bagra
A kad bi lagano prošao pijacom
Stražar bi dreknuo “evo ide, magla!”
On je poput djeteta
željan toplog kreveta
Njega čeka draga žena
noću usamljena
Hladna, noć je hladna
noć je hladna
noć je ledena
Znali su njega svi sitni banditi
Što po ulici bunare i pale
Znao je njega i svaki švercer
Od sebilja do katedrale.
I strahovali lokalni tablići
Što ne razlikuju kafu od droge
U ponoć kad zaviri u kockarske rupe
“Evo ga ide, ‘fataj se noge”
Pripazi taxiste i noćne šetačice
Po parkovima cijela četa ludaka
I kako da razlikuje mantil prolaznika
Od mantila nekog manijaka
A raport je redovan nad usnulim gradom
I zora samo što nije svanula
Zar ovo što vidiš nazivaš nadom
Kad ih je bilo 100 na jednoga
Sto na jednoga
