Oni su dojahali tačno u podne,
vozilom strane proizvodnje.
Šofer bi dig’o pare za svoje memoare,
ali Žan je lojalan.
Oni su prošli firmom da se sve praši,
pa napred naši gubitaši.
Uz rabljene citate i priče koje znate,
‘ajde, slabe vajde za sve nas.
Gde to, kume, dižu bune navodne?
Šta to viču, žalosne im majke?
Da bi čuli prave reči narodne,
drugovi su krenuli u hajke na izvesne pjevaljke…
Za našu stvar će oni i u izgnanstvo
– mandat u pusto inostranstvo.
Rođenu decu, tate, u mračne konzulate,
uf, al’ je ovo surovo…
Oni će smelo poći u šumu crnu,
sami na krvoločnu srnu.
I posle kraće bitke, čim prebroje gubitke:
pili, jeli – živeli…
Baza hoda oko našeg zavoda.
Nek im neko kaže dve-tri bajke…
Da bi čuli prave reči narodne,
drugovi su krenuli u hajke na tiražne pjevaljke…
Obori! …
I opet!…
