On dolazi na veceru
na oprostajnu veceru
i ide, znam, druga zena
I sreca meni namenjena
razbi se ko posuda sa ledom
bas istog trena, on zuri, da me tesi
nema vremena
K’o ovu kocku leda
nek me zalede
kad nadju lek za tugu
nek me probude
Nek mi sacuvaju
mladost i lepotu
jer volece me mozda on
u drugom zivotu
Jos borim se za vazduh
i trezna se teturam
dlanovi se znoje
i u glavi sve se vrti
Zaledite mi srce
zaledite mi suze
ja verujem u ljubav
i posle najduze, najduze smrti
On sa njom ima planove
i zeli da ih
prvo ja cujem
bas lepo od njega
Jer ona ga ne zamara
u svemu mu odgovara i kaze
bas istog trena, da zuri
da se svadja nema vremena
