Još uvek čujem korak tvoj, pred vratima
Al’ to se samo stara bol tek vratila
Samo da me seti, da nedostaješ mi ti.
Sećam se bio je za nas, svet premali
Toliko toga nismo mi ni probali
Jurim gradovima, što nas neće zajedno videti.
Oprosti mi, ima dana
Kad ne želim da sam srećan,
Moji brodovi sad teško sidra dignu,
Nije isto otkad nisi tu.
Oprosti mi što u godini
Zaboravim te minut,
Naših ludosti me stare slike stignu,
Zauvek u mom si sećanju.
U starom kraju ništa se baš ne menja
Sijaju stare godine k’o ordenja
Da je moglo samo duže sve da potraje.
U prolazniku pogled moj te nasluti,
Odnekud možda ćes se samo javiti
Srešćemo se opet,uvek barem nada mi ostaje.
