U hodniku dugom, vrata do vrata
U svakoj sobi, regal do regala
Danima nema oca, majke, prijatelja
Šta li sanjaju, šta li im je život dao
Možda baš iza moga zida
Ove tamne i hladne noći
Luda misao majku kida
A ja ne znam i ne mogu joj pomoći
O gdje su dani ljubavi i sloge
Kada nam je ista bila bol
Kada se nije imalo kuda
Već u isti krevet i za isti stol
Sada nam drugi visoku kiriju daju
Nikad više nismo sami mi, ostavljeni psima
A naše stare stvari napolju propadaju
I naša sreća vene zajedno sa njima
O gdje su dani ljubavi i sloge
Kada nam je ista bila bol
Kada se nije imalo kuda
Već u isti krevet i za isti stol
