Puteve sam prošo mnoge,
dobro sam prošeto noge,
pile moje, pače moje malo!
Kuća mi je tamo gdi sam,
nigde mira našo nisam,
čedo moje, luče moje lepo!
Prošao sam belim svetom,
Kitio se raznim cvetom,
Sreto ljude bele, crne,
Ko kurjake i ko srne.
Vido sam što nije svako,
Pročito sam život lako,
Lane moje, pile moje malo!
Za život mi malo treba,
Tambura i parče leba,
Luče moje, pače moje belo!
Sam tugujem, sam se tešim,
Kažu neki kako grešim,
pile moje, čedo moje lepo!
Ostadoše iza mene
od sveg čuda uspomene,
Varoši i žene razne,
Puna srca, čaše prazne.
Ne gledaj me, šta je tebi,
Nađi nekog sličnog sebi
slomiću ti srce kada odem!
Gle, polaze noge same,
To drumovi zovu, mame,
pile moje, pače moje malo!
Ne zovi me da se vratim,
Lutalicu zvezdu pratim,
Čedo moje, luče moje lepo.
Kuća mi je tamo gdi sam,
Nigde mira našo nisam,
tražio sam džaba sreću,
kanda da je naći neću…
Deder i ti so tom violinom, ajde…
