Uvek tako pocinje, hladan
Vetar probudi mi secanje
Koje poput noza moje srce probada
Tesko mi je ziveti, s gorcinom
Koju moja greska nosi, a srce zna
Da sad je nemoguce da ti se da
Ponekad nazvala bih te
Ponekad vratila bih se
A ne znam da li tvoje srce
Prebolelo je sve
Ponekad nazvala bih te
Ponekad vratila bih sve
Da mogu kasno je
Da sve na staro sada vrati se
Mislila sam meni ce, vreme
I daljina samo pomoci, ali gde god
Krenem tvoje oci uvek vidim ja
Mozda sam zasluzila, da me
Proslost tako bolno proganja, jer
Kad neko pokloni ti sebe to je svetinja
