Ja ne mogu, da izdržim
tu samoću, ja se pržim
sada sam siguran ja
da kod njega je, da
kako si mogao šta
Bez nje, prazan je stan
predugo čekam
a još uvek sam sam
sada sam siguran ja
da kod njega je, da
kako si mogao šta
Ma šta to pričaš
razmisli, koja je poenta tu
tvoja je greška
što si loše ti, procenio nju
jer od lepote, dalje ništa nisi video, da
što zoveš mene, zovi nju
ona najbolje zna
Ona zna, koliko dugo ona gledala me
ona zna, koliko želela i dobila je
to je ta, sa kojom kada cutiš
bolje je sve jer da je nisi pitao
sad bi bio kraj nje
Pored nje, nijednu drugu
više nevidim, ne
pored nje, sve mi se čini
kako, lako je sve
ali njoj, uvek za vezu
dvoje premalo je
skupo sam platio, preskupo poljupce te
Ja ne mogu, da izdržim
tu samoću, ja se pržim
sada sam siguran ja
da kod njega je, da
kako si mogao šta
Bez nje, prazan je stan
predugo čekam
a još uvek sam sam
sada sam siguran ja
da kod njega je, da
kako si mogao šta
Ne krivi mene, krivi žene
kažu iste su sve
pa što ih onda menjamo
što jedna uvek malo je
Ozbiljno ne treba sa shvataš
igre njihove te
bolje zaboravi je
bolje zaboravi sve
Jer njena igra je uvod
za ono što sledi
jer nju kada probaš
svako secanje bledi
Pored njenih ruku
svaki drugi dodir je prazan
sa njom soba je đungla
a ja postajem Tarzan
