Svi su moji nekud otisli
Odveli ih neki vragovi
Otisli, al’ opet ostali
U dusi kao tragovi
Ljubio sam… malo ljubio
Volio, pa prebolio
Mnogo toga ja sam prosao
I cist pred Boga dosao
I tuge i srece istim vlakom dolaze
Ali pravi ljudi nikada ne prolaze
Oni mogu, oni znaju, oni sve razumiju
Samo oni mogu da me pjesmom ubiju
Jos su zivi, trajno u meni
Moji dani naivni
Djecaci zaneseni
Jos pjevaju o jeseni
Samo oni dobro znaju gdje
Prije zore otici
Samo oni mogu sve
Rusit’ me i opet podici
