Kad zadnju brazdu zaorem, po tragu senke rodine
Procvaće zimske ružice po prvi put te godine
Naić će studen atarom kao regiment oklopni
I biću samo mirna vlat kad okopni
Ja nemam nigdi nikoga, al moja priča prosta je
Štogod ih manje zavoleš, menje ti njih nedostaje
I nisam kadar švindlati, za sobom skele paliti
Da silom steknem nekog kom ću faliti
Obećo sam da te neću pominjati
Bogarati i sudbinu proklinjati
U varoš se preseliti, orcati i veseliti
Obećo sam srca teška, obećo sam, al jebeš ga
Kad zadnji čokot zagrnem pod skute svetog Damjana
U bokal bistre plemenke zapašće trunka tamjana
Strahovi mladi umiru, priču sam kraju priveo
Još onda kada sam i njih nadživeo
Obećo sam da ću makar za beštiju
Da ću naći lepšu, bolju i veštiju
Nemeškinju, gospodičnu, ni po čemu tebi sličnu
Obećo sam srca teška, obećo sam, al jebeš ga
I utom pašće i zadnji sneg, preko svih prvih snegova
A perce anđela je teg spram svih zemaljskih tegova
Spreman je onaj varati, olovni kantar skovati
Al danas više ne bih trebo psovati
