Ovo je prica o dvoje mladih
Sto su se davnog proleca sreli
Kada je ljubav sirila ruke
I kad je bagrem cvetao beli
Ona mladost i lepota
On joj drazi od zivota
Najsrecniji par su bili
Ljubav svoju nisu krili
Njegovi behu siroti ljudi
Velikog srca, sa malo para
A njeni hteli bogastvo samo
Mislili tako sreca se stvara
I dali je nekom drugom
Ostavili njega s tugom
Da samuje i boluje
Zadnji dinar da popije
On je jos voli isto ko nekad
Stare ga slike na srecu sete
A jednog dana kada je sreo
Pred njom je plak’o ko malo dete
I prokleo na rastanku
Njenog oca, njenu majku
Da pred Bogom budu krivi
Sto bez srece zivot zivi
