Ako nekad umrem tuzan
bez igde ikoga,
ako nekad sklopim oci
bez zadnjeg pozdava
ostace iza mene tocak vremena
zavrti ga u ritmu nasih pesama.
ako nekad podjem stazom
kojom su hodali
svi oni ljudi sto su
vecnost trazili
potrazite me tamo gde su otisli
svi oni putnici sto nisu shvatili
da zivot traje jedan tren,
da brzo prodju godine
da svi smo samo secanje
sto kao eho odzvanja kroz vreme,
da svi smo culi tu
pricu o jednom coveku
sto odgovor je trazio
a pitanje davno je izgubio.
sve price o zivotu
imaju slican kraj,
i bas tu, posle svega,
dolazi istina…
i zato zivi, iskoristi svaki dan
kao da je poslednji i budi siguran
