Umesto molitve rekla si “O tom ću misliti sutra…”
Sa šminkom od gara, ko Skarlet O’Hara… Tvoj preslikan lik…
I dugo plutala ko brodolomnik ka obali jutra…
Nekad tišina zna prepasti džina, kad ispusti krik…
Još jednu noć si izgurala sama… Čehov je zaspao blaženim snom…
Ni ne zna da je igrala tama… Pod prozorom…
Vetar je vežbao violončelo… Čežnjive skale u nedogled…
Zora ti brižljivo pipnula čelo… Negde u tebi je goreo led…
Princezo, javi se… Još imam džep u kom se hladni prsti zgreju…
Pošalji poruku… Da vidim jednom to pisamce na displeju…
Sve mi nedostaje… Čuvam u damastu još kalup tvoga vrata
Princezo, dosta je… Dve i po godine smo taoci inata… Šta ti je?
Plima banalnosti tvoj svet zapljuskuje k’o Atlantidu
Dok šmrka bioskop, fali ti neko da napravi geg
Da ti za rođendan ispiše sonet na komšijskom zidu
I s bandom cigana pod tvojim prozorom utaba sneg?
Na podmetaču još crtam tvoj profil
Suvišna pitanja izbegnem fintom
Ime ti ispišem u svakoj strofi… Nevidljivom tintom
Pod mojom jelkom do proleća stoji…
Jedino dar tebi namenjen
Zauvek fosil tvog struka postoji…
Na mome dlanu okamenjen
Princezo, javi se… neke se pobede dobijaju na juriš
Ne tvrdoglavi se.. Priznajem javno da se genijalno duriš
Opasno postaje… Na durske akorde se paučina hvata
Princezo, dosta je… Dve i po godine smo taoci inata…
Princezo, dosta je…
