Provincijalac

Tvoj prozor je visoko
dvadeseti sprat
celu noć sam gledao
i još me boli vrat

Zovem te, ne čuješ moj glas
kiša je suze skrivala
i padala zbog nas

Provincijalac u duši
iz južnih krajeva
i jedna cura iz grada
što nema vremena
što sanja momka
sa stilom i skupim kolima
samo ljubav nju ne zanima

Ne, neću više doći
mrzim ovaj grad
kiša mi dosađuje
ni ona mi ne veruje

Ali jednom, sigurno
biće ti sve jasnije
jednom kad se probudiš
i na mene pomisliš