Svanulo je, sunce je granulo u sobu,
pomislih : “Još jedan dan manje bliže grobu.”.
Usta san i lagano diza roletu i skužija:
“Jebate, želin minjat planetu.”
Napokon upalija sve klikere,
odlučija odjebat sve mamine sinove i šminkere.
I perverzne, bezvezne atmosfere di svi trepere
i stežu sfingtere.
I svi se znoje od nervoze jer se boje
da je premalo stvari kojima će prišiti: “Moje!”.
Dobre barbe i tete vole lipit etikete,
a ja, nisan sa ove planete.
Ja san čudno dijete, nosin čudne epitete,
iman čudne sklonosti. Mama, oprosti.
Psihijatrija, ja san izvan tokova,
Donesi naranča, banani, sokova.
Psihijatrija, baš bi mi godila,
Šta je to mater rodila.
Tog kobnog jutra u mojoj glavuši,
stari, probudili su se podstanari.
Grinte, Lude i Bena su preuzeli inicijativu na sredini terena.
“Hey, good day!”, prvi će Lude,
“mene zorom bude žute amplitude.”.
“Meni ništa ne valja!”, na to će Grinte,
dok je Bena cilo vrime cuca peperminte.
I promrlja samo: “Meni je baš genza, imat ću brdo para i vozit Mercedesa benza.”.
Nadoveza se Lude: “Ma, biće šta bude i doće vrime kad će ententinesavarakatine.”.
Psihijatrija, ja san izvan tokova,
Donesi naranča, banani, sokova.
Psihijatrija, baš bi mi godila,
Šta je to mater rodila.
Stiglo me vrime, dragon san reka,
došli su po mene iz daleka.
Toster je u portu, hodi se obuci,
jer na me čeka posteja meka.
Reka san, odlazin, idem i ja, pravac psihijatrija.
Kakva divna planeta, divnog li svijeta što tu šeta,
niko nikom ne smeta i baš je šteta,
šta svi ne dodu vamo, jer tu je tako bajno,
puno teta nam dava pilula, tableta.
I baš je sranje, baš je super peh,
šta svi ne dodu na planetu di vlada samo smijeh i ludilo,
sve je dobro, moj pobro,
neman briga i baš mi je prva liga.
Svakog prvog dobijem plaću,
odem u birtiju i sve potrošim.
Psihijatrija, ja san izvan tokova,
Donesi naranča, banani, sokova.
Psihijatrija, baš bi mi godila,
Šta je to mater rodila.
