U razredu mora biti red i mir.
Kad izvadimo pločice i pisaljke,
Gospodična zada velike račune.
Ja ne volim računati.
No, svejedno, kad vidim da moram,
Zamislim se i napišem.
Brže sam gotov nego Adam.
On sjedi za mnom, i treba jako
Vrat istegnut ako hoće da prepiše.
Prepisivat nije lako. Jer gospodična
Na klupu usred razreda sjedne
I čita, gleda – Ilustrovani list.
Hoću li moći ikad, samo načas,
Razgledat slike Ilustrovanog lista?
Šta bi to moglo da znači: i-lu-stro-van?
“Gospodična! Zašto vi nikad
Ne pokažete, bar jedanput,
Slike… makar samo meni,
Jer zašto ja prvi zadaću svršim?”
Tako ja mislim u sebi, i šutim.
Gospodična lista… i ne vidi me.
