Zbor radni ljudi!
Radnici, mi smo u teškoj buli!
Proizvodite samo škarta,
zajebavate se tu na poslu, niko ništa ne radi.
Zašto? Zato što se nakrkate!
Japan, mala zemlja, mali ljudi, male mašine, a najbolji su.
Zašto?
Zato što u Japanu jedan čovek na dan pojede šaku riže,
i sit je!
A vi, dva kila mesa s’ buta,
kilo ipo’ kobasica, čvaraka i švargle,
nakrkate se, trpate u taj stomak ko u vreću,
i ne možete da radite.
Normalno da ne možete da radite kad ste se nakrkali!
Ali, budućnost svetska, svetski trendovi, tehnologije,
to više nije u trulim fabrikama, propalim preduzećima.
Jebeš fabrike, u fudbalu je posao, u fudbalu je kapital!
Sad ćemo oformiti fudbalski klub!
Evo ja ću biti direktor, ti ćeš biti član uprave,
ovaj mali što radi na strugu on će biti bek,
ovaj komšija iz kantine-golman.
Trojica na krilo, jedan half, nema dva centarhalfa-kak’i dva!
Ima da budemo najbolji!
Bajern – nula,
Minhen – nula,
Papen – kakav, ništa!
Ko, Talijani!? Nemaju oni pojma, mi smo uvek bili najbolji!
Kad nam skinu sankcije poka’šćemo svima!
Jel’ tako?
Tako je!
Kraj zbora radnih ljudi.
Jebeš fabrike!
Svi na polje, svi na fudbal, da trenirate!
Ajd’ zdravo!
Reč dve o biznisu
