Dolaze snegovi.
Ne vredi, sve više i više mi smetaju studeni.
U kosu me nežno k’o sedefnu šnalicu udeni,
to mi treba –
moj mali zaklon ispod neba.
Otkači slepove,
nanišani jutro i pusti tu lađu da klizi.
Pronašli su Ameri šifru za to:
“Take it easy” lutko lepa!
Zrela se breskva nebom cepa.
Spusti svetla, oduzmi gas,
smešnih stvari se bojimo.
Misliš da neko pita za nas?
Kao da ne postojimo.
Stavi misli u prazan hod,
stresi zvezde k’o dudove.
I polako nasuči brod
na te plišane sprudove.
I sanjaj…
Odlaze selice.
Lepršaju malena jedra po nebeskoj pučini.
Taj odlazak gusaka uvek me starijim učini
– put do raja.
O, zar je uzvodno do kraja?
Spusti svetla, oduzmi gas,
smešnih stvari se bojimo.
Misliš da neko pita za nas?
Kao da ne postojimo.
Stavi misli u prazan hod,
stresi zvezde k’o dudove.
I polako nasuči brod
na te plišane sprudove.
I sanjaj…
