rodi majko zemlji sina
korak po korak, daljine vuku.
odlaze judi, doma ih nima.
život se topi, ka svića od voska.
u kamenoj kući, sve manje nas ima.
a tko će lozu i maslinu redit.
kad svaka bolest, na nju se sruči.
da nas po deset, ko nikad ima.
bilo bi malo, u svakoj kući.
rodi majko, zemlji sina
nek nas doma više ima
rodi majko i ne brini
ne idemo mi tuđini
rodi majko, zemlji sina
nek nas doma više ima
nek je dice puna kuća
rodi majko do svanuća
korak po korak, daljine vuku.
dalje i dalje, vrime nas nosi
na suroj hridi, ko bor čvrsto stoji
težak naš stari, vitru prkosi.
što će ti život, i pisma i srića.
i dani lipi i dani grubi.
što će ti brate sva blaga svita,
kad si bez majke, koja te jubi.
