Voz pospani voz za Harkov,
Gomelj, Lenjingrad
Znam kako je nocas dalek Beograd
Nece moci nikada olovka ni hartija
ni svi Ruski postari
ne mogu ti odneti pismo
koje pisem ja marka s likom Lenjina
i u pismu jedina tuga sto me razbija.
Nije votka rakija, mada nocas udara
Tuga mi je velika velika ko Rusija
Ja ne mogu poslati ljubav
jer se ne salje
nit sam mogo poneti s sobom
tvoje poljupce
Voz u vozu izguzvana lica putnika
Ti si tamo negde iza onih planina
Dal si mozda zaspala
il si budna kao ja
dal te muce nemiri
il te nista ne muci
Kada budes citala pismo
koje pisem ja
tajna bice skrivena
iza ovih redova.
