(1843)
Napinju se gore, rađaju miševi!
Kaže vers u mudrih knjigah Horacijevih;
A što znači njegov punovažan smisao,
Na leđa j’ profesor štapom vam zapisao.
Isto tako bijaše (tomu nije još davno)
Za naše knjižanstvo mlado i kukavno:
Kad se koj’ spisatelj našao na porodu,
Toli strašan glas bi pustio po narodu –
Preporučujući sebe s djecom svojom –
Ko polog Homera bojni bog pod Trojom.
A što proizađe iz njegove utrobe?
Kukavnih mišićâ kratkotrajne osobe!
Nu i to, gospodo, nešto je valjalo,
Ako baš ne mnogo, a to barem malo:
(Bilo nam za ludu djecu bar igračkâ).
No otkak sanak usni mađarski oroslan,
Da će ga izjest mišić iza Drave poslan,
Te na stražu metnu pred goru nam m a č k a,
Sad ti nam tek bude zlo ah dozlaboga,
Jerbo bogme, brate, od časa onoga,
S naravske bojazni (vjeruj ovoj pjesmi!)
Više nijedan mišić napolje nam ne smi!
