Vidili smo zadnji suton u Maroku
I njihove birokrate
Šta krate sate dok ubiru lovu
Svitla Palma de Mallorce i noć Mediterana
Sa visina
Svitla velegrada di nikad nismo bili
Imali smo šaren puzzle u tri iljade komada
Koje nikad nismo složili
Četvrtfinale lige prvaka
I Mikija Rapajića našeg favorita i junaka
Zvizde iznad Šolte u maloj vali iza Splitskih vrata
Di san učija surgavat
I druge tajne o’ zanata
Šta ću sad ja sam morat učit malog brata
Sićan se stare masline
S koje san bra batine
I mista di smo zadji put sa didon išli na ribe
Na pošti di se siku vrh Jugovinila
Zvonik crkve u Vranjicu, punta Barbarinca
I u Škveru ona stara, ruzinava dizalica
I onda kad san bija na tvojin ramenima
Ka’ na vrhu Svita
Na dnu lukobrana Splita
Jedne Lude noći
Mislija san da će mi se
Vatromet u sok umočit
OPROSTI MI PAPE
JA ĆU TEBI OPROSTIT
Svaki put kad se navečer u krevetu umirin
Ili kad isplovin odma se sitin
I uvik ću se sićat
Sve dok buden disa
Dva velika radnika kabelske i salonita
I kad sruše sva se rugla
Malog sjevernog mora
Zapuvat će najjača bura ka iz snova
Na krilima vitra, u zraku bez azbesta
Klizit će pisma rođaka i strica iz Vranjica
Jer još žubore van dica
Ka voda na Kosici
Šta piju je kozice
Neki novi klinci
Izgubljeni Dalmatinci
Još kliću imenima Pape i Dida
Vašu najdražu pismu
Šta vjerno je pratila naše početke
Do vaših tjelesnih krajeva
Dok smo nevino rasli:
“Kroz kadene dicu ćićan pasli
A judi driti ka kolone
Dalmatino povišću pritrujena”
