Ponoć već je prošla, svjetlo mi se gasi,
Na baršunu crnom leži teška noć;
Čelom mi se truni spomen tvojih vlasi —
Ljubavi daleka, kad ćeš, kad ćeš doć?
Otišla si. Gdje si? Ko da umrla si,
Udaljenost ima smrti tužnu moć,
Srcem srsi, strasti, dušom sumnje, strasi —
Poginut ću noćas i za dragom poć.
— Ljubav nije sreća! — znaš li kad mi reče?
— Ljubav, to je rana, i ta rana peče,
— Ljubav boli, boli, kao život boli,
— Teško, teško onom koji jako voli. —
Nisi pravo rekla. Ljubav bol je, plamen,
Ali muči samo kad sam sâm — ko kamen.
