O Bože dragi, sve što kažem odmah vuče na šansonu.
Tako na penal dospevam da svaku glupost otpevam.
I već se plašim da sam veštac, ili već u tom fazonu
jer sve što pevam pogodim, uvek se tako dogodi…
Gone me ko da sam vražiji vrag,
i sve je manje onih kojim sam drag,
i sve je više onih što mi baš nisu skloni…
Hteli bi da mi smrse končiće,
ali pobrkaću im lončiće,
imam na kapi nove, ratne zvončiće…
Za teta-lije iz pešadije baš nisam po rezonu.
Nešto im nisam logičan, jasno, čim nisam običan.
I sve što ne sme da se kaže ja provučem kroz šansonu,
i kad se vlasi dosete – isteklo vreme posete…
Gone me ko da sam vražiji vrag,
i sve je manje onih kojim sam drag,
i sve je više onih što mi baš nisu skloni…
Hteli bi…
Ova konkurencija baš prija, zgodni momci za sezonu.
Mene je sreća služila, sezona se odužila…
O Bože dragi, sve što kažem odmah vuče na l’ šansonu,
i neki misle: lako je… Dabome, deco, tako je.
Gone me ko da sam vražiji vrag,
i sve je manje onih kojim sam drag,
i sve je više onih sto mi baš nisu skloni…
Hteli bi …
