Stara stvar u Novom Bečeju…
Slava je za Gospojinu…
Ne znate vi moju Ninu…
Dece nema pa me vole kao matera…
Pridveče do crkve trkne…
Za pokojnim Strikom smrkne…
A sve brine da me u “špacirung” natera…
Ja sam otrov za udavače…
Trepću oči snevalice…
Uzdišu ko zevalice…
Gurkaju se laktovima… Usne napuće…
Jednoj miraz mlin što melje…
Drugoj lanac i po zemlje…
Trećoj cifra tolk’a da se samo šapuće…
Bež’te curice s glavne ulice…
Kada prođe sin jedinac… Štikla kleca…
Sitne su vam udice…
Korzom plovi štuka što se retko peca…
Zbogom Totice, male skotice…
Mađarice-svađalice… Srcolomke…
Prave ste lepotice…
Žali bože faliti vam druge momke…
Videh pendžer u Bečkereku…
I u njemu… Povrh lale…
Tog trenutka procvetale…
Zasja pramen riđi… Kao krilo tetreba…
Nidočeg mi više nije…
Snevam zemlju iz saksije…
Meni, babo, od te zemlje više ne treba…
Nek se okuša hor torokuša…
Ja sam babin sin jedinac… Mater svima…
Štagod kogod pokuša…
Uzeću je, pa da samo bluzu ima…
Zbogom Sremice-uspaljenice…
I Bačvanke… Probiranke od zanata…
Fine ste vi ženice…
Al već vidim… Ženiću se iz Banata…
