Pritisla me tuga ko teg
Da l’ se i to u bolest broji
A napolju mirise sneg
Mirise ko poljupci tvoji
Sto bi mi dani srecni bili
Zbog mene su tugu izmislili
Ti odlazis, ja ostajem
Kazes da nema vise strasti
Srce si mi odneo s njom
Ne brini, novo ce izrasti
Kazes da licimo mnogo
E, bas si mi, ljubavi, pomog’o
Ja sam napokon ptica slobodna
Sa kavezom u dusi
Kad ti zatreba ptica slobodna
Samo se ovog seti
Da te kao ja nijedna nece voleti
Treba mi let, treba mi pad
Da osetim tek da sam ziva
Ne krivim te, ne krivim nju
Tek ona nije nista kriva
Jer ja sam samo obaveza
Bjezis iz ovog kaveza
