Život je stari kučkin sin, stalno se raspravljam sa njim,
život je ofucani Holivudski film.
Svi smo mi malo dramili,
ćutali il’ galamili, u tom spektaklu.
Neki su rođeni za maske, neki statiraju do daske,
ja sam pozitivno-negativan tip,
i kao svi iz stare škole radim sve “slow motion”.
Igram bez dublera, sve sam, što nije praktično, to znam,
pomalo šmiram, pomalo briljiram,
partner sam raznim licima,
zvezdama i naivcima, u tom spektaklu.
Možda i nisam neki biser, ali sam barem svoj režiser,
sam za sebe smišljam zaplete i kraj.
Koristeći uglavnom laku tehniku “slow motion”.
Od Mure pa do Morave neka me svi zaborave,
ako uopšte ikom išta značim.
Sa samog ruba pameti stižu mi strašni saveti,
al’ ja bi da proživim na svoj način.
Odlaze zadnji vozovi, biraju ljude lozovi,
i sve u svemu nemam lepe reči.
Al’ ja bi baš u ime to još jednu popio
i teško da će neko da me spreči.
Život je stari kučkin brat, sve manje sa njim vodim rat.
I sve mi više liči na peščani sat.
U svakom zrnu neki dan,
u svakom danu neki san i “keep on smiling”.
Neću da o tom pišem roman, k’o svaki prosečan grandoman,
biću srećan ako dovršim svoj stih.
Jer sati i minuti nisu čuli za “slow motion”.
Od Mure pa do Morave neka me svi zaborave…
Odlaze zadnji vozovi, biraju ljude lozovi,
i sve u svemu nemam lepe reči.
Al’ ja bi baš u ime to jos jednu popio
i teško da će neko da me spreči.
Od Mure pa do Morave neka me svi zaborave,
al’ ja bi da proživim na svoj način.
Odlaze zadnji vozovi, biraju ljude lozovi…
Sa samog ruba pameti stižu mi strašni saveti,
al’ ja bi da proživim na svoj način.
