Naš soliter je super, brat je na glavi bratu,
al’ da krenemo redom, znači na prvom spratu,
žive dobri južnjaci,
znam ih samo po faci i po pesmama.
A nad njima se viju tići junačke krvi.
Jes’, na drugom su spratu, al’ su inače prvi.
Kažu: “Uzdaj se u se,
u se i u svoje Ruse, pa da guslamo!”
Naš soliter je veselo zdanje, talasa masa, ljulja ga stalno.
Sad je doveden u prizemno stanje, al’ zamišljen je monumentalno.
Takvog nema na svetu okruglom, fasada drži, a temelji klize…
Naš je soliter pod izvesnim uglom, kao slavni toranj iz Pizze.
U, na trećem je spratu opštenarodna strava,
ona dva podstanara traže stanarska prava.
Zasad parnica fer je,
dok ne poleti perje kroz naš soliter.
A na četvrtom sevdah, raja puca od zdravlja.
Jedni vide svog boga, drugim Gospa se javlja,
a proleter goloruk
diže vile na o-ruk, era mermera.
Naš soliter je veselo zdanje, talasa masa, ljulja ga stalno.
Sad je doveden u prizemno stanje, al’ zamišljen je monumentalno.
Takvog nema na svetu okruglom, fasada drži, a temelji kliže…
Naš je soliter pod izvesnim uglom, kao slavni toranj iz Pizze.
Susjed s petoga kata ima pregled od gore:
jedan prozor na zapad, drugi prozor na more.
Da se nebi opekel,
nikad niš ne bu rekel… To je najbolje.
A na šestem nastropju neki skupovi tužni.
Ti se ne druže s nama, mi smo suviše južni.
I kad razmislim malo,
njima nije baš stalo za naš soliter.
Naš soliter je veselo zdanje, talasa masa, ljulja ga stalno.
Sad je doveden u prizemno stanje, al’ zamišljen je monumentalno.
Takvog nema na svetu okruglom, fasada drži, a temelji klize…
Naš je soliter pod izvesnim uglom, kao slavni toranj iz Pizze.
