Srce

O pepele opet oživljeni,
   Što te zovu srce ljudi moji!
   Ti klisuro što sred mora stoji,
   Što oko nje burka se i pjeni!

Šta ćeš opet ti u toj promjeni?
   Zašto tvoji slatki nepokoji?
   Zašto opet s razborom ti boji,
   Kî će donijet jad tebi, jad meni?

Ko što mornar za bure se hiti
   U beskrajno more s tanke plavi,
   Ne mareći hoće l’ gdje iziti: –

Tako i ti sa življenja lađe
   U jedno se more strmoglavi,
   Prem i znaš da kraj mu se nađe.