Pitala me znam li fiziku i hemijski znak platine.
Ućutkao sam tu šiziku i odveo je na matine.
A tad još nije bilo ljubavi traga
ni u srcu njenom, a ni u mom.
I nisam znao da će biti mi draga,
a ni stara luda pesma sa njom:
Zorice, Zorule, najlepše devojče,
ne mogu da živim bez tebe,
Zoki, Zorule.
A na plaži sam joj svirao i pesma joj se dopala.
Posle sam joj školjke birao i škakljao joj stopala.
Tad još nije bilo ljubavi traga…
Posle sam sav sitniš skupio i sladoled joj kupio.
Onda sam je kući pratio i dobro sam postupio.
Tad jos nije bilo ljubavi traga…
