Ljubav nasa, ikona, bila nam je svetinja
i u nju se kleli ti i ja
letjeli smo srecni mi, nosili nas vjetrovi
samo Bog zna, najdraza, sto si otisla, sto si otisla
I tonem u san, duboki da nadjem sebi mir
bezim od ruzne stvarnosti, al vidim te tamo opet s njim
pored mene prolazis
kao da me ne znas odlazis, odlazis
Rijeci bole najvise, al’ tisina gora je
da si mi bar poljubac dala ti
to bi dugo trajalo, zauvijek bi ostalo
makar da si rekla sto si otisla
U meni vatra gori, znas, al’ ti me ostavljas
sav moj je zivot samo laz, ne mogu dalje sam
ne, ne, ne
