Strah od vozova

Dan je izgoreo u trenu kao fleš
plamenom belog usijanja
oblaci napadaju horizont
poslednji put iz očajanja

Vraćao sam se sa vrha svetova
višim od najviših soprana
tražio sam princezu istinu
na kraju modrog okeana

Samo kamenje oblik ne menja
noć me razbila na sto delova
a ja sam nikad neću moći
da ih pokupim da se sastavim

Svet je predgrađe grada Edena
imam užasan strah od vozova
pa bi da da me usne njene
da me uveče od sveg izleče