Polako me lome ova hladna jutra
Mislio sam jaci sam od svih.
Bez dodira tvojih necu moci sutra,
Tek sad vidim ne mogu bez njih.
Kidaju mi srce suze prolivene,jos me
Prati onaj oblak siv.
Rekoh ti na kraju
Ne brini za mene, a ja veruj jedva da sam ziv
Koga sad sunce moje grejes pogledom
Dok ja svoje jade krijem laznim osmehom,
Kome sad sunce moje lepsa si od sna, nek te
Nikom ne da kad to nisam znao ja
Zivot mi i dalje neduznome sudi dok ja sanjam
Onaj osmeh tvoj i pod vedrim nebom jos me tuga
Budi, nemam kucu, ulicu i broj.
Kidaju mi srce suze prolivene, jos me
Prati onaj blak siv.
Rekoh ti na kraju
Ne brini za mene, a ja veruj, jedva da sam ziv
