Lana je vozila sanke,
a ja sam pravio sneška.
Dugo sam plaćao danke,
zbog jednog Laninog smeška.
Bili smo klinci
i bilo je hladno
i sneg je padao krupan.
Te sam se zime
zatreskao gadno,
k’o pravi pubertetski tupan.
Lana je volela cveće,
a ja sam voleo Lanu.
Korak od tuge do sreće,
u jednom jedinom danu.
Proslo je proleće
leto i jesen,
k’o nežni ljubavni sonet.
Ja sam još bio
uglavnom zanesen,
k’o leptir vihorom ponet.
Lana je pratila modu,
a ja sam pratio Lanu.
Ljubavi dođu i odu,
al’ Lana je uvek u planu.
Ima detalja za
koje baš ne znam
dal’ mogu u pesmu da stanu.
Jer, Lana je imala muža,
a ja sam imao Lanu!
