Svečane bele košulje (Anica Dobra, iz filma “Crni bombarder”)

Dugo hodam vec, kroz moj rodni grad.
Izgleda mi da već je pao mrak.
Moj grad je lep kada je dan,
al umoran je i treba mu san.

Svečane bele košulje zovu me
sad na proslave. Al ja ih više ne čujem,
odlazim sama nestajem.

Penjem se na breg da oteram mrak.
Na bregu je kip u ruci mu mač.
I čuje se smeh i čuje se plač.
I vidi se Beč i vidi se Drač.

Svečane bele košulje zovu me
sad na proslave. Al ja ih više ne čujem,
odlazim sama nestajem.