Nije ova panika,
Ona koja prodje za sat
Ovo je s Titanika,
Voda sto se penje pod vrat
Pre podne glavobolje
Posle podne krenu porazi
Do ponoci nevolje
Od ponoci kriza dolazi
Ti si makar skolovan
Jasno ti je da si bio gad
Od mene si polovan otisao,
Ciji li si sad
Znam te ja moj genije
Gde god da se nalazis
I kad nema premije
Ti se dobro snalazis
Kad te udavi miris ljubavi
Kad te naruse sve te plavuse
Kad im budes los, dodji tu sam ja
Za tebe sam jos sveta vodica
Kad krenes na spavanje
Jednog jutra trezan ko vrag
Pocni iskopavanje,
Negde mi se tu jos vuce trag
Na istoj sam stranici,
Tebe jos proucavam
Jos po glupoj navici
Vrata ne zakljucavam
