Necu prvi nikada
da se javim tebi ja
bas ni jedan put,
zato sto sam ponosan
bog u pantalonama
lazem da sam ljut.
Kosto suma zelena
krije divljeg jelena
nocu lutam sam,
priznajem zivota mi
teraju me drugovi da ti ruku dam.
Svrati ko’ nekad…
svrati ponekad
Da ti srce svoje dam,
da te pricom uspavam ko nekad…
Sanjam jesen crvenu
malu kucu drvenu, sami ti i ja,
krenem da te poljubim
tu se naglo probudim
svemu dodje kraj.
Jos sam decak ko i pre
koji veruje u sne i carolije,
sve na tebe misleci
dve,tri suze krijuci oko prolije
Svrati… ko nekad
svrati ponekad
Da ti srce svoje dam
da te pricom uspavam ko nekad…
