Ta pesma

Noc. Stara boemska kafana,
A na zidu postavljena pesma.
Jedan covek, prepun ljubavi i vina,
Napisao je: “Elle etait si jollie”.
Te noci me ta pesma povela za ruku,
A te reci kasnije odredile jedan zivot.
Bila je tako lepa.
Eh, ta pesma.
Ako me pitas da li bi je nekome dao.
Reci cu ti ne.
Ona me tada zamolila da je cuvam
I drugima pevam.
Po njoj se moja mladost zove i prepoznaje
I ona je jedino sto je stvarno moje.